U Službenom listu Evropske unije,   28. oktobra 2019.  godine, objavljene su tri preporuke državama članicama koje bi trebale da slijede pri implementaciji pojedinih odredaba Direktive o energetskoj efikasnosti 2012/27/EU s odgovarajućim smjernicama, i to:

Preporuka Komisije (EU) 2019/1658 оd 25. septembra 2019. o prenošenju obaveza uštede energijeu skladu s Direktivom o energetskoj efikasnosti

Preporuka Komisije (EU) 2019/1659 оd 25. septembra 2019. o sadržaju sveobuhvatnih procjena potencijala za efikasno grijanje i hlađenje na osnovu člana 14 Direktive 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti

Preporuka Komisije (EU) 2019/1660 оd 25. septembra 2019. o implementaciji   novih odredaba o mjerenju i obračunu iz Direktive o energetskoj efikasnosti 2012/27/EU.

Strategijom energetske unije utvrđeni su ambiciozni ciljevi Unije. Njom se posobno nastoji dodatno smanjiti emisija gasova s efektom staklene bašte za najmanje 40% do 2030. u poredjenju s 1990. godinom, te povećati upotrebu obnovljive energije na najmanje 32 % i ostvariti ambicioznu uštedu energije, čime će se povećati energetska sigurnost, konkurentnost i održivost.

Preporuka Komisije o prenošenju obaveza uštede energijeu skladu s Direktivom o energetskoj efikasnosti

Direktiva 2012/27/EU („Direktiva o energetskoj efikasnosti” (EED), izmijenjena Direktivom (EU) 2018/2002, utvrđuje glavni cilj kojim bi se na nivou EU-a do 2030. ostvarila ušteda energije od najmanje 32,5 %.

Direktivom je predvideno da države članice do 25. juna 2020. moraju donijeti zakone, propise i upravne odredbe za prenošenje obaveze uštede energije .Države članice imaju diskrecijsko pravo pri prenošenju i sprovodjenju izmijenjenih zahtjeva povezanih s njihovim obavezama uštede energije na način koji najbolje odgovara nacionalnim okolnostima. U ovoj Preporuci objašnjavaju se izmijenjeni zahtjevi te se prikazuje na koje se sve načine mogu postići ciljevi EED-a.

Preporukom se ne mijenjaju pravni učinci EED-a niti u pitanje dovodi obavezujuće tumačenje EED-a koje je donio Sud Evropske unije.

U ovoj preporuci su izloženi samo stavovi Komisije. Pravni efekti  ni direktiva ni uredbi  nisu izmijenjeni, niti dovode u pitanje obavezujuće tumačenje čl. 7, 7a i 7b izmijenjene Direktive 2012/27 / EU o energetskoj efikasnosti (“EED”) i njenog Aneksa V, koji je usvojio Sud Evropske unije .

Preporuka Komisije o sadržaju sveobuhvatnih procjena potencijala za efikasno grijanje i hlađenje

Grijanje i hlađenje najvažniji su sektor konačne potrošnje energije, koji čini otprilike 50 % ukupne potražnje za energijom u EU-u. Zgrade predstavljaju 80 % te potrošnje. Kako bi se osigurala „energetska tranzicija” na svim  administrativnim nivoima u EU-u, ključno je prepoznati potencijal za povećanje energetske efikasnosti radi usklađivanja politikai postizanja uštede u svim državama članicama.

Članom 14 Direktive 2012/27/EU od svake se države članice zahtijeva da sprovede sveobuhvatnu procjenu potencijala za efikasnoso grijanje i hlađenja i o tome obavijeste Komisiju.

Naime, države članice trebale su da sprovedu prvu sveobuhvatnu procjenu do 31. decembra 2015. i o tome obavijeste Komisiju. Na zahtjev Komisije ta se procjena mora ažurirati i dostavljati Komisiji svakih pet godina.

Zajednički istraživački centar (JRC) Komisije analizirao je prvi skup sveobuhvatnih procjena i utvrdio da bi trebalo prikupiti nove podatke, opisati nove potencijale za grijanje i hlađenje te da bi nacionalne i lokalne uprave trebale bolje sarađivati. Tako je Komisija je 8. aprila 2019.  od država članica zatražila da do 31. decembra 2020. podnesu ažurirane sveobuhvatne procjene na osnovu člana 14 stav 1 Direktive o energetskoj efikasnosti.

Komisija je istovremeno  utvrdila da je potrebno postaviti jasnije zahtjeve za prikupljanje i obradu podataka i državama članicama omogućiti da svoje analize usmjere na lokalno relevantne načine tehnološki neutralnog grijanja i hlađenja.

Preporuka Komisije o implementaciji   novih odredaba o mjerenju i obračunu iz Direktive o energetskoj efikasnosti 2012/27/EU

Direktivom o energetskoj efikasnosti predvideno je da države članice donose zakone i druge propise kojima se prenose odredbe Direktive (EU) 2018/2002 u vezi s mjerenjem i obračunom najkasnije do 25. oktobra 2020.

Državama članicama se ostavlja diskrecioni prostor u pogledu prenošenja i implementacije niza revidiranih zahtjeva u pogledu mjerenja i obračuna, čime im se omogućava da to učine na način koji najbolje odgovara njihovim nacionalnim okolnostima, uključujući klimatske uslove, modele stanovanja i vlasništva nad imovinom i fond zgrada.

Tekstovi tri preporuke s pratećim smjernicama Komisije dostupni  su ovdje.

 

Slika: Google Images

Izvor: eur-lex.europa.eu/legal