Države u procesu pristupanja Evropskoj uniji suočene su sa obimnim i složenim zadatkom transformisanja svojih ekonomskih, socijalnih, pravnih, institucionalnih i administrativnih struktura i s jačanjem demokratskih institucija i vladavine prava. Napredak na putu pristupanja Evropskoj uniji zavisi od poštovanja vrijednosti Unije i sposobnosti država kandidata za sprovođenje reformi, kako bi se njeni politički, institucionalni, pravni, ekonomski, socijalni i administrativni kapaciteti uskladili s prvilima, standardima, politikama i praksama Evropske unije.

Kriterijumi iz Kopenhagena jedinstveni su za sve države kandidate. Riječ je o političkim, ekonomskim, pravnim i institucionalnim kriterijumima koji podrazumijevaju da svaka država kandidat mora da ima: stabilne institucije kojima se garantuje demokratija, vladavina prava, ljudska prava i poštovanje i zaštita manjina; funkcionalnu tržišnu ekonomiju i sposobnost da se nosi sa konkurencijom i tržišnim pritiscima u Evropskoj uniji i sposobnost preuzimanja obaveza koje proizilaze iz članstva, uključujući posvećenost ciljevima političke, ekonomske i monetarne unije.  Madridskim kriterijumom podvučena je važnost ne samo usvajanja pravnih tekovina EU već i uspostavljanja institucionalnog i administrativnog kapaciteta za efikasno sprovođenje i primjenu acquis EU i dodat je novi uslov formulisan kao spremnost  Evropske unije za prijem novih članica,  tzv.apsorpcioni ili integracioni kapacitet.

Naime, zemlja koja se priprema za ulazak u Evropsku uniju mora svoje institucije, kapacitete i pravosudni sistem da uredi po standardima Evropske unije. Proces usklađivanja, pored aktivnosti zakonodavnih organa, podrazumijeva i izgradnju neophodne prateće infrastrukture koju čini profesionalna i djelotvorna javna uprava i nezavisno i nepristrasno pravosuđe.

Administrativna uređenja i institucije potrebne državi da bi sprovela pravnu tekovinu Evropske unije (acquis EU) najvećim dijelom nijesu propisani od strane Evropske unije, već su ostavljeni svakoj državi da ih kreira i sprovede. Institucije moraju biti spremne da implementiraju razne oblasti pravne tekovine- acquis-a, administartivne strukture koje acquis Evropske unije  zahtijeva i administartivne strukture koje acquis Evropske unije ne zahtijeva eksplicitno, ali su neophodne za njegovu valjanu implementaciju. Evropska unija ne definiše oblike za njihovo osnivanje odnosno institucionalna rješenja za implementaciju acquis-a, već njihove odlike.

 Iako postoji sloboda odabira određenih rješenja, odabir modela javne uprave treba da je uslovnjen procesom pristupanja i preuzetim međunarodnim obavezama i problemima funkcionisanja institucija koji su posljedica pojedinih institucionalnih rješenja u kombinaciji sa određenom političkom kulturom.

Međunarodni propisi i iskustva mogu biti značajan izbor modela rješenja, ipak, treba imati u vidu iskustva zemalja sličnog pravnog i društvenog sistema, s tim što treba izbjeći kopiranje modela i „presađivanje zakona “ drugih zemalja jer, bez obzira na sličnosti u pravnom i društvenom poretku, velika je vjerovatnoća da se okolnosti i politička kultura bitno razlikuju, odnosno da nešto što se pokazalo efikasno u jednoj zemlji u drugoj neće imati isti efekat.

Nekoliko je procesa na nivou izvršne vlasti koje kroz proces pregovora mora imati u vidu i uspostaviti odgovarajuću sinergiju na svim nivoima: proces implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva s acquis-em, proces izrade Nacionalne verzije acquis EU, odnosno proces prevodjenja pravne tekovine, proces izrade i sprovođenja programa pristupanja  Evropskoj uniji, usvajanje nacionalnih strategija po pojedinim oblastima koje korespondiraju s politikama Evropske unije.

Ne postoji jedan idealan model javne uprave koji univerzalno važi nezavisno od datih okolnosti, već je prilikom njegovog koncipiranja neophodno uzeti u obzir obaveze koje proizilaze iz procesa pristupanja i program koji je dobio podršku birača, koji je kompatibilan sa porukom građana i naći kompromis te izbjeći rješenja koja funkcionisanje institucija mogu da učine  skupim i neefikasnim i uspore neophodne reforme u procesu pristupanja Evropskoj uniji, koje imaju za cilj jačanje vladavine prava, uključujući nezavisnost sudstva, borbu protiv korupcije, pranja novca i organizovanog kriminala , dobro upravljanje, uključujući reformu javne uprave, koji ostaju izazov kod većine država kandidata, usklađivanje u pogledu transparentnosti, javne nabavke, konkurencije, državne pomoći, slobode medija, intelektualnog vlasnistva i stranih ulaganja, koji su  ključni izazovi a neophodni su da bi se država kandidat približila Evropskoj uniji i kasnije u potunosti preuzela obaveze koje proizilaze iz članstva.

S obzirom na to da pravna tekovina Evropske unije traži odgovore na funkcionalna pitanja, a ne propisuje institucionalna rješenja koja treba usvojiti, nema,, univerzalne cipele“,  izazov u planiranju institucija treba da je težnja da se pristupanje Evropskoj uniji sprovede uz najmanji trošak. Očigledno postoji prostor za uštedu za pojedince, kompanije i vlasti ukoliko je implementacija reformi dobro osmišljena u pogledu načina, institucionalnih i kadrovskih kapaciteta i redosljeda, dinamike i sinergije   kojom se ostvaruje.

Vlada mora podijeliti uloge u pregovorima– ko vodi pregovore, ko ima operativno-tehničku ulogu, ko je zadužen za koji klaster, koje poglavlje pregovora, i/ili koje pitanje u pregovorima i donijeti odluku o uspostavljanju strukture za pregovore  kao osnovno koordinaciono tijelo  koje po strukturi  treba da odgovara klasterima kojom bi se, za početak, bez navođenja imena, dale konture cjelokupne pregovaračke strukture u skladu sa novom Metodologijom pristupanja

Kompletan tekst o Izgradnji i jačanju institucija i administrativnih kapaciteta u procesu pristupanja Evropskoj uniji : prioriteti i reforme dostupan ovdje

https://www.linkedin.com/pulse/izgradnja-i-ja%25C4%258Danje-institucija-administrativnih-u-procesu-zecevic/?trackingId=aXFrucCgSt76I%2FJ%2BJNk0%2FQ%3D%3D

Izvor: linkedin

Slika: Google Images