Evropska komisija je, 29. aprila 2020.  godine,  najavila  Paket finansijske podrške Evropske unije  u iznosu više od  3,3 milijarde eura koju će Evropska unija  i Evropska investiciona banka dodijeliti u korist građana Zapadnog Balkana.

Planirana pomoć  uključuje preraspodjelu sredstava iz Instrumenta pretpristupne pomoći od 38 miliona eura za hitnu podršku zdravstvenom sektoru, 389 miliona eura za potrebe društvenog i ekonomskog oporavka i paket za ponovno pokretanje ekonomije u vrijednosti od 455 miliona eura, u saradnji s međunarodnim finansijskim institucijama, predlog makrofinansijske pomoći u iznosu od 750 miliona eura, kao i paket pomoći Evropske investicione banke od 1,7 milijardi eura.

Zbog pojave koronavirusa Zapadni Balkan aktivirao je i Mehanizam Unije za civilnu zaštitu i već prima pomoć u obliku opreme i repatrijacije građana iz država članica i država učesnica tog mehanizma.

Evropska unija sa zemljama Zapadnog Balkana postupa kao s povlaštenim partnerima, s obzirom na njihovu evropsku perspektivu, i omogućava im pristup mnogim inicijativama i instrumentima koji su inače rezervisani za države članice EU-a, što uključuje zajedničku javnu nabavku medicinske opreme, izuzimanje regije iz EU-ova programa odobrenja za izvoz lične zaštitne opreme, obezbjeđenje  brzog prekograničnog protoka osnovnih potrepština zahvaljujući uvođenju zelenih traka na graničnim prelazima i snabdijevanje materijalom EU  za testiranje.

Za nekoliko mjeseci Evropska komisija predstaviće Ekonomski i investicioni plan za regiju, kojim će se nastojati pokrenuti dugoročni oporavak, podstaknuti ekonomski  rast i podržati  reforme potrebne za dalji napredak na putu prema Evropskoj uniji, koji  će uključivati i veliki paket ulaganja za regiju.

Komisija je za period 2021. – 2027. predložila ukupni finansijsku okvir  za Instrument pretpristupne pomoći  IPA III u iznosu od 14,5 milijardi eura, od čega je najveći dio namijenjen Zapadnom Balkanu.

Komisija predviđa udvostručenje bespovratnih sredstava na osnovu Okvirnog sporazuma o ulaganju za Zapadni Balkan i znatno povećanje finansijskih garancija za podršku javnim i privatnim ulaganjima u regiju iz namjenskog Instrumenta za garancije u tom okvirnom sporazumu.

Zelena tranzicija i digitalna transformacija imaće glavnu ulogu u ponovnom pokretanju i modernizaciji ekonomije Zapadnog Balkana. Otvaranju radnih mjesta i rastu doprnijeće i ulaganje u čiste i digitalne tehnologije i kapacitete, zajedno s kružnom ekonomijom.

EU će kako se dalje navodi, pružati podršku za poboljšanje konkurentnosti ekonomije Zapadnog Balkana, njihovo bolje povezivanje unutar regije i s EU te poboljšati spremnost te regije za digitalno doba. Snažan naglasak staviće se na saobraćajne i energetske veze, koje su ključne za ekonomski razvoj regije i EU-a.

Komisija je potencirala  važnost sprovođenja temeljnih reformi ukazujući da će  oporavak od aktualne krize biti moguć samo ako partneri nastave da  ispunjaju svoje obaveze u oblasti reformi i pokažu njihove konkretne rezultate, što  je bitno i za ostvarivanje njihove evropske perspektive te, pored stalnih ekonomskih  reformi, zahtijeva i veću  fokusiranost  na vladavinu prava, dobro funkcionisanje demokratskih institucija i javnu upravu.

Globalni odgovor Evropske unije  na pandemiju koronavirusa bazira se na pristupu Tim Evropa, kombinovanjem sredstava Evropske unije, njenih država članica i finansijskih institucija, posebno Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Inforgafika podrške zemljama Zapadnog Balkana dostupna ovdje .

 

Slika: Google Images

Izvor: ec.europa.eu, consilium.europa.eu